Apsolutni sluh

    Često možemo u muzičkim krugovima naići na pojam apsolutan sluh. Uglavnom ljudi imaju različita tumačenja ovog pojma. Sama reč apsolutan predstavlja nešto što je nezavisno i slobodno od svih odnosa.

 

   Apsolutan sluh je urođena sposobnost malog broja muzički talentovanih ljudi da prepoznaju visinu bilo kog odsviranog tona ili niza tonova a da pri tome ne moraju imati odsviran poznati ton da bi na osnovu njega zadati prepoznali. Oni već imaju zapamćeni referentni sistem.

   Ako se na klaviru odsvira neki skup tonova osobe sa apsolutnim sluhom u stanju su da prepoznaju koji su tonovi odsvirani. Pošto tačno memorišu visinu tona mogu čuti i najmanja odstupanja od zapamćene visine.

   Kada govorimo o apsolutnom sluhu, možemo pomenuti i ljude sa medicinski poznatim fenomenom koji se naziva savantov sindrom. Osobe sa ovim sindromom imaju neverovatnu memoriju usredsređenu na neku oblast. U stanju su da izvode složene matematičke operacije  napamet ili da memorišu čitave telefonske imenike. Postoje i oni koji nakon slušanja klavirskog koncerta mogu da ga ponove jer su umemorisali svaki njegov ton. Pored ovih osobina ljudi sa ovim sindromom imaju nizak koeficijent inteligencije i uglavnom nisu u stanju da izvode najprostije operacije kao što je zakopčavanje dugmadi.

   Sama suština muzike je u odnosima između tonova i njihovoj uzajamnoj funkciji pa apsolutni sluh ne predstavlja ništa u umetničkom smislu ako osoba ne nauči ove odnose. Relativni odnosno harmonski sluh  koji se uvežbava proizilazi iz ovakvog poimanja muzike a osobe koje se posvete vežbi postižu vrlo dobre rezultate u prepoznavanju tonova iako nemaju istu startnu poziciju kao apsolutni sluhisti.

 

   Kao što važi za sve talente, i apsolutni sluh treba usmeriti kako se ne bi sveo na obično prepoznavanje frekvencija.